“Sve se sastalo, dabogda nestalo” Rajku (80) iz Donjeg Vakufa život nije mazio, a sada narušenog zdravlja čuva koze i brine o gluvonijemoj sestri
Rajka Lekić iz Donjeg Vakufa u osamdesetim godinama, sa štapom u ruci, čuva životinje od kojih mnogo mlađi bježe. Cijeli život se borila da stvori sebi nešto u šta može da se uzda. Uprkos zdravstvenim problemima, i sudbini koja je nije mazi, uvijek nađe razlog za osmijeh. Majka četvoro djece živi u planinskom kraju punom vukova i medvjeda, ali za nju prepreka nema.
Imam 17 koza, pred zimu pola prodam, da imam ostatak da prehranim i tako svake godine. Herpes po koljenima i leđima me muči. Imam i tumor, sve se sastalo, dabogda nestalo. Ne može se iz ove kože u drugu – priča ova nevjerovatna žena, šaleći se na svoj račun.
Iako nije mogla ni da nasluti ni u snu da su njene rođene sestre bile u stanju da obmanu njihovu majku, upravo takva situacija je zadesila.
– Ima pokvarenih duša. U mene je mati nas pet imala. Za jedan dan su joj umrli sin od osam godina i otac. Napatila se sa nama. Kada je postala nemoćna, imala je ušteđenih 7.500 hiljada maraka. Sestre su je zvale kod njih i čim su dobile ključ, pare su uzele. Onda su htjele da kreče, pa joj izbacile sa cekerom. Dovela sam je kod mene, plašila se šta će joj reći moj muž Ilija. Svi su je prihvatili. Umrla je kod mene, nisu se ni nadvirile – priča Rajka kroz uzdah.
Ostalo je iza nje dvije krave, troje teladi, 13 ovaca i novac.
– Kad su sve to potrošile, izbacile su je, ali na fin način, jer su kao htjele da renoviraju. Eto kakvih duša ima. Dok ima koristi, svi hoće, kad nema – ništa. Dvije su mi sestre umrle, ostala je najmlađa, koja je najbolesnija. Brinem o njoj koliko mogu. Nije im donio sreću taj novac, samo smo se razrodile.
Dodaje da su sve okolne kuće u selu izgrađene na njihovoj zemlji, ali je nje muž, gazda kuće, rasprodavao svaku parcelu koju mu je neko zatražio.
– Pomagao je svoje, a oni su mu “fino” vratili. Izdržavao je i oca, i majku. Sve što odgaji, proda i pare njima. Bila je tu mnogo neslaganja i nepravde. Na kraju sam ih sve izmirila – objašnjava Rajka.
Žao joj je da zatvori štalu, iako ima sve manje snage, prenosi Stil Kurir.
– Ujutru ustajem četvoronoške, koliko me sve boli, ali koze mene održavaju u životu i ja njih. Snalazimo se, moj čovjek ima i malo penzije i tako.
Međutim, koliko ima veliko srce, govori u činjenica da i poznim godinama i krhkog zdrava brine i od gluvonijemoj sestri.
– Bile su je uzele one tri sestre, i kad su iskoristili i njeno imanje, dali je u dom. Kada sam to čula, otišla sam po nju i dovela je kod nje. Nije moglo srce da mi izdrži. Bila je skroz iskopnjela, mislila sam da će pravo u grob. Oporavila se, ali sad neće da me sluša, sakupila je 15 mačaka, nisam nigdje vidjela da neko tako voli mačke – opet sa osmijehom priča Rajka, koja nije izgubila volju za životom ni poslije svega što ju je snašlo, a sada je najviše usrećuje da pomogne svojoj djeci koliko može.
