“Ko čeka, a ko dočeka, pitanje je” Saliha je dala bubreg snahi Aiši i spasila joj život jer je lista čekanja za doniranje organa dugačka

Krajem septembra ove godine region je obišla informacija da je Saliha Delić iz Željeznog Polja donirala bubreg snahi Aiši.

Tri mjeseca poslije Saliha u razgovoru otkriva da je sve u najboljem redu, da su i ona i snaha Aiša odličnog zdravstvenog stanja.

– Hvala Bogu, dobro smo obje – kaže kroz smijeh Saliha Delić.

Dodaje da su kontrole prošle dobro, odnosno da su informacije o zdravstvenom stanju odlične. Proces doniranja realiziran je u UKC-u u Tuzli.

Čekaju spas

– Snaha je dobro. Sve je uredu, hvala vama na interesiranju – dodaje Saliha Delić.

Inače za Dnevni avaz, iz Donorske mreže kažu da je trenutno otprilike 318 osoba na listi čekanja za doniranje organa, a više od 200 njih čeka na bubreg.

– Rodbinske transplantacije, upravo na taj način kada neko od rodbine donira bubreg ili koštanu srž, te transplantacije radi KCUS, mislim da ih imaju više od deset godišnje. A kad su u pitanju podaci o tome koliko osoba čeka organe, nažalost, službenih podataka nema. Postoji lista čekanja koju vodi Federalno ministarstvo zdravstva, dok u RS ta lista i ne postoji zvanično. Ali u FBiH pri Federalnom ministarstvu zdravstva postoji Centar za transplantacije i oni vode listu čekanja. I na toj je listi trenutno 318 osoba. Od toga više od 200 njih čeka na bubreg – pojašnjava Adela Čomić iz Donorske mreže BiH.

Ističe da jedan mali dio od tog broja ljudi čeka na jetru.

– Poenta je u tome što na tu listu čekanja pacijenti dolaze dobrovoljno. Kad dođu kod ljekara i kada im ustanove da je neki od organa zatajio, ljekari trebaju objasniti da mogu doći na listu čekanja. Nažalost, kod nas pacijenti nemaju povjerenja u sistem zbog tako malog broja transplantacija i jako često ne rade te pretrage, a to se mora obavljati, čini mi se, svako šest mjeseci, da se vidi zdravstveno stanje, odnosno može li osoba uopšte primiti organ – pojašnjava Čomić.

S druge strane, mnogo je veći broj onih kojima život ovisi o dijalizi.

Veliki broj

– Na dijalizi u FBiH imamo 2.200 građana, a od toga medicinske su pretpostavke da bi trećina mogla biti transplantirana. I vodeći se tom logikom, naša federalna lista čekanja bi trebala imati najmanje 700 ljudi koji čekaju na bubreg. Ali njih nema jer se ne prijavljuju i ne ažuriraju. Iako se prijave, onda ne urade te nalaze ili odu u inozemstvo da urade transplantaciju i ne jave da su je uradili, a još se vode kod nas na listi čekanja iako su dobili organ – kaže Čomić.

Poslali smo upit i Federalnom ministarstvu zdravstva, tačnije medicinskom centru za transplantaciju.

Kako navodi dnevni Avaz do ovog broja još nisu došli.

Situacija u RS nije puno bolja

– Građani RS koji imaju dvojno državljanstvo mogu se u Srbiji prijaviti na listu čekanja, ali je problem to što i Srbija ima jednak problem s transplantacijama i donorima kao i BiH. Tako da to, nažalost, ljudima nije neka nada. Ovi koji imaju hrvatsko državljanstvo, to im je super, jer se tamo na bubreg čeka maksimalno dvije godine. Ovdje ko čeka, a ko dočeka, pitanje je – kaže za naš list Adela Čomić.

Jedan preminuli donor može spasiti pet života jer može donirati dva bubrega, jetru i rožnjače, ali bez odobrenja porodice ne postoji opcija za doniranje organa.